Skener odbojkašica: Maja plesala sve do virusa, Tijana pomerala granice, Uzelac dobila veliku šansu

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Brisela)

Odbojkašice su završile Evropsko prvenstvo na drugom stepeniku pobedničkog postolja... Sa njega su sišle uplakane, tužne, razočarane... Teško su podnele poraz od Turske, ali sigurno da će se posle ovoga samo vratiti jače i odlučnije. Biće još međusobnih okršaja, biće prilike da pokažu da mogu i protiv te famozne Melise Vargas, da dokažu da znaju kakva je taktika potrebna protiv Santarelija.

Juče je završneo prvenstvo, a danas je prava prilika da se osvrnemo na učinak i uloge svih 14 igračice Gvidetijevog sastava. Počevši od kaptena Maje Ognjenović pa sve do mlade nade Aleksandre Uzelac.

Maja Ognjenović

Prošle godine je napravila pauzu, a sada je ponovo bila tu, sa kapitenskom trakom ispod broja. Igrala je deveto evropsko prvenstvo u životu, sijala sve do same završnice, a onda joj se desio virus. Visoka temperatura, izolacija u sobi, propuštanje treninga, infuzija... Jednom rečju - borba. Smogla je snage - ušla na teren kada je bilo teško u polufinalu protiv Holadnije i povela tim ka pobedi. Ne samo odličnom organizacijom, nego i samo njoj svojstvenim lucidnim potezima. Kada napadačima nije išlo - izmislila bi poen sama.

OSS

Radovala se kao da joj je prvo prvenstvo... Skakala je od sreće i u tim trenucima delovala kao devojčica, a na iskusna igračica sa 39 godina. Maja traje već dugo i ne posustaje. Ovo će joj možda biti poslednje EP, pamtiće ga sigurno po suzama zbog izgubljenog finala, u kome ni ona nije otplesala svoj najbolji ples. Virus je ostavio traga, pokušala je sve, ali nekad su u životu prosto ne da.

Pokazala je ponovo koliko znači ovom timu, da je pravi vođa i kapiten za poželeti. Selelktor je imao veliko poverenje u nju - pa je nije često ni menjao, pustio je da ima baš veliku minutažu, jer je trenirao i ranije, pa je znao koliko može da mu donese. Maja se kući vraća sa desetom osvojenom medaljom za reprezentaciju na velikim takmičenjima. Odavno je jasno da je dobila status legende.

Bojana Drča

Prošle godine Bojana Drča je dirigovala igrom na Svetskom prvenstvu, predvodila je nacionalni tim do zlata, a na kraju je dobila nagradu za najboljeg dizača sveta. Kakva je konkurencija u našem timu na toj poziciji - pokazuje sada skromna Bojanina minutaža.

FIVB

Ulazila je u igru, menjala ritam kad je to potrebno, dve utakmice je i započela... Verovatno kao najbolji dizač planete prošle godine sada ne može da bude zadovoljna, ali i sama je unapred mogla da zna šta je ove godine čeka, s obzirom na to da je Maja ponovo bila tu.

Gledajući sa strane - njih dve su dobro sarađivale. Sa takva dva dizača trening je mogao da bude vrhunski. Kad je bilo potrebno davale su savete jedna drugoj i bila su uspešan tandem.

Tijana Bošković

Još jedno takmičenje za pamćenje Tijane Bošković. O toj devojci nema više šta novo da se kaže. Bila je fantastična, nosila je tim na svojim leđima, crpela poslednje atome snage i onda se posle finala potpuno slomila. Poraz je toliko pogodio da dugo nije mogla da zaustavi suze, krila se ispod montažnih tribina, da ne bi svi videli emocije koje su je preplavile.

OSS

U grupnoj fazi protiv Belgije je na svoj zahtev napustila igru, zbog bolova u levoj peti. Nije ni na narednim mečevima njeno zdrastveno stanje bilo mnogo bolje, ali nje postojala dilema da li će igrati. Kad su poeni u pitanju, njen učinak izgleda ovako - protiv Ukrajine 22, protiv Slovenije 14, protiv Poljske 30, protiv Mađarske 30, protiv Belgije 10, protiv Švedske 24, protiv Češke 33, protiv Holandije 29, protiv Turske 37. Imala je prosek od 25,4 poena - sjajno.

Još posebnijom je čini što nije korektor koji se obazira samo na napad, bila je izvanredna u odbrani, odlična u bloku, veoma opasna na servisu. Nije ovog puta donela zlato u Srbiju - ali ne sumnjamo da veoma brzo hoće... Njen šampionski mentalitet je neverovatan.

Ana Bjelica

S obzirom na to kako je Tijana igrala, i da je trener nije mnogo menjao, Ana Bjelica na ovom prvenstvu nije imala zapaženu ulogu na terenu. Imala je priliku da dobro trenira, da se nadigrava na treningu sa najboljim korektorom sveta... Ali, što se utakmica tiče dobijala je skromnu minutažu, pa je takav bio i učinak.

Protiv Slovenije je zabeležila dva poena, protiv Belgija je upisala šest, protiv Švedske dva... Na završnim mečevima sve karte su morale da budu bačene na Tijanu, tako da veće prilike za Anu nije bilo.

Bjelica je na ovom prvenstvu došla do osme medalje u nacionalnom timu, tako da će sigurno imati po čemu da pamti takmičenje u Belgiji. Ima veoma bogatu kolekciju i ispred nje su po broju medalja u ovoj ekipi samo Maja, Tijana i Bianka.

Aleksandra Jegdić

Još jedna godina za pamćenje Aleksandre Jegdić. Njeno prvo Evropsko prvenstvo u karijeri - prva medalja srebrnog sjaja. Bio bi verovatno kompletan utisak savršen, da se nije razbolela pred polufinale - u najgorem trenutku dobila je temperaturu i posle toga nije mogla da održi nivo na kom je bila u prvom delu prvenstva.

U grupi je bila sjajna - selektor joj je poverio ulogu prvog libera, a ona je to poverenje opravdala. Bilo je utakmica na kojima je imala čak 100 odsto pozitvnog prijema, bila je požrtvovana i u odbrani, uklopila se u postavu, koju je prošle godine na SP kao debitantkinja gledala sa klupe, a svih godina pre toga kao i svi navijači, preko malog ekrana.

(OSS)

U finalu je bilo veoma teško - Melisa Vargas je svima na prijemu i u odbrani pravila ogromne probleme... Ali, ne može baš to izdanje da baci senku na sve što je Jegdićeva prikazala na Evropskom prvenstvu. Ušunjala se nečujno i tiho prethodne godine, a za dva takmičenja pokazala da je mesto u najboljoj reprezentaciji sveta sasvim zaslužila. Pozvana je prvi put sa 27 godina i postala je dobar primer za mlađe generacije da nikad ne odustaju, jer nagrada za rad mora doći kad-tad.

Teodora Pušić

Prošle godine je bila prvi libero i završila je Svetsko prvenstvo u najboljoj postavi. Ovog puta je igrala manje nego tada, počela je dva meča u postavi, na nekima je ulazila, na nekima ne. Ali, na treningu je dobro radila - ona i Jegdićeva na dve strane bile su raspoložene za borbu, terale su se međusobno da rade jače, a na treneru je bilo da se odluči za jednu.

Istakla se u polufinalu kada je protiv Holandija držala prijem na veoma visokom nivou. Odnela je određene zasluge za plasman u finale, protivnici su je gađali 18 puta, a ona je imala 89 odsto pozitivnog prijema. U finalu ni ona ni Aleksandra nisu uspele na pravi način da se izbore pre svega sa Melisom Vargas, ali svakako da će im to iskustvo značiti za neke naredne važne bitke.

U svoju kolekciju je dodala još jednu medalju - petu na velikim takmičenjima. Zanimljivo ovo je za nju prvo srebro, jer je do sad imala četiri zlata.

Jovana Stevanović

Jovana Stevanović se prošle godine posle pauze vratila u nacionalni tim i odmah pokazala koliko je važna karika. Ovo prvenstvo neće pamtiti kao jedno od najboljih za nju, ali moći će da izvuče pouke za dalje. Imala je problema sa leđima tokom grupne faze, na nekim treninzima je samo radila sa fiziotetapeutima, tako da je i ta povreda sigurno uticala u velikoj meri da njena izdanja.

(OSS)

Imala je dobrih utakmica, sjajnih poteza u važnim trenucima, dolazilo je do izražaja njeno iskustvo, ali čini se da je nedostajala njena moćna predstava u finalu. Onemogućile su Turkinje da pokaže šta zna u napadu, nije bilo ni mnogo direktnih blokova, tako da ostaje mala žal...

Na njenu adresu svakako idu zasluge za osvojenu devetu medalju u nizu - da je bila potpuno zdrava sigurno da bi i Turskoj Srbija mnogo bolje zapretila kroz sredinu.

Maja Aleksić

Bilo je Đovaniju Gvidetiju teško da izabere dva srednja blokera - jer su tri igračice bile skoro pa identičnog kvaliteta. Maja je pokazala da se ovog leta nalazi u sjajnoj formi, u grupi je posebno blistala, a u završnici nije mnogo bilo prilike da pomogne.

Bilo je sjajnih napadačkih izdanja, veoma dobrih blokerskih predstava - pokazala je još jednom da na nju može ozbiljno da se računa. Video se napredak posle jedne sezone u prvenstvu Italije, tako da od Aleksićeve u budućnosti mogu da se očekuju samo bolje partije.

U Briselu je došla do pete medalje u nacionalnom timu, ovog puta je morala da se zadovolji srebrom.

Mina Popović

Iza Mine je jedno uspešno prvenstvo - bila je veoma važan šraf u igri Gvidetijeve ekspedicije i sa individualnim učinkom može da bude zadovoljna. Čak je i u finalu uspela da pruži nekakav otpor Turskoj, s obzirom na to da su protivnci skoro pa skroz neutralsali igru srednjih blokera. Teško je bilo čitati njihove napada, teško blokirati moćnu Melisu Vargas, a zbog slabijeg prijema nije bilo mnogo prilike za naš napad.

Mina je protiv Ukrajina zabeležila 10 poena, protiv Belgije 12, na duelu sa Švedskom devet... U finalu protiv Turske imala je devet. Sve u svemu skoro uvek je bila oko svog proseka.

Za nju je medalja u Belgiji sedma u reprezentativnoj kolekciji.

Hena Kurtagić

Igračica rođena 2004. godine dobila je priliku da ide na Evropsko prvenstvo kao četvrti srednji bloker. Mogla je da vidi kako sve to izgleda na vrhunskom nivou, da trenira sa najboljim igračicama sveta i da skuplja poene i iskustvo za neka naredna takmičenja. Dobro je trenirala, popravila je napad sa kojim se ranije mučila, radila i na usavršavanju bloka, servisa, odbrane... Sve u svemu - sigurno će joj putovanje u Belgiju značiti za budućnost.

Ne treba da je demotiviše to što je odgledala osam mečeva iz dela za rezervne igrače, a samo na jednom ušla u igru. Uveo je Gvideti u finišu trećeg seta protiv Mađarske, Maja Ognjenović je imala poverenja u nju - podigla joj je dve lopte, obe je prošla - tako da je završila utakmicu sa dva poena.

Pamtiće sigurno taj ulazak protiv Mađarske, ali treba da pamti i sve ostale utakmice. Debitovala je na velikom takmičenju za reprezantaciju koja je dvostruki uzastopni svetski šampion, bila je deo epskog finala u Briselu, pritom se kući vraća sa srebrnom medaljom oko vrata. Pa šta ćeš više?

Bianka Buša

Na Bianki Buši je i ovog puta bila ogromna odgovornost - a ona se kao i uvek dobro snalazila. Imala je nekih nesigurnih trenutaka, imala je manje padove, ali je bila igračica koju su najviše gađali na prijemu i koja je taj element držala na visokom nivou tokom većine mečeva. Igrala je na nekim utakmicama neverovatnu odbranu, baš onako kako je to radila prošle godine na SP - kada je odigrala takmičenje života. U napadu je mogla da bude nešto efikasnija, ali kad se pogleda učinak u polufinalu i finalu - ona je svoj deo posla odradila.

Bianka je jedina igračica Srbije koja se sa svakog takmičenja vraćala sa medaljom oko vrata. Tijana i ona su tu na svakom turniru od 2015, ali Boškovićeva pre toga ima osvojeno sedmo mesto na SP. Bianka je krenula u nacionalnom timu 2015. i od tada nije ništa propuštala. A svaki put se vraćala sa odličjem.

Treba joj odati priznanje, jer je na njoj uvek ogroman pritisak, a ona igra gotovo bez odmora. Svako leto je posvetila reprezentaciji, imala ogromnu minutažu i veliku ulogu u svim poslednjim uspesima.

Sara Lozo

Sara Lozo je prošle godine zasjala i dobila veliku priliku kod Danijelea Santarlije. Sada nije imala toliku minutažu, ali je Gvideti poslao na teren na najvažnijim utakmicama. Tokom grupne faze prednost je imala mlada Aleksandra Uzelac, Sara je uglavnom ulazila sa klupe... Ali, kad su došle najvažnije bitke - onda je bla u postavi.

Protiv Češke u četvrtfinalu je imala devet poena, protiv Holandije u polufinalu 11, a u finalu pet. Imala je uspone i padove, ali je pokazala da je zasluženo postala standardni član nacionalnog tima, posle mnogo godina borbe i dokazivanja.

Prošle godine prvo SP za nju - prvo zlato. Sada prvo EP - prvo srebro.

Katarina Lazović

Nije Katarina Lazović dobijala mnogo priliku da igra, ali kad god je bila na terenu osetilo se... Unosila je odličnu energiju, borila se za svaku loptu i pokretala ekipu. Najčešće je ulazila da bi stabilzovala prijem ili da bi taktički odservirala. Uglavnom je bila u drugoj liniji, ali u finalu kada je ušla napravila je odličnu i napadačku rolu.

Nije se uplašila kada je izašla na teren u veoma teškom trenutku, bodrila je saigračice i vukla ih ka preokretu. Upravo njen ulazak bio je jedan od glavnih razloga što je Srbija dobila treći set posle minus šest i povela 2:1. Ipak, u nastavku je ponovo napustila teren, pa ovu predstavu ipak neće pamtiti kao uspešnu.

Bila je strpljiva, čekala je šansu, odlično radila na treninzima i pokazala da selektor može da je uvede čak i kada Turska dominira pred 8.000 svojim navijača.

Sigurno da je i Gvideti zadovoljan onim što je pružila kada je uveo... Suze na kraju meča pokazuju koliko je sve teško doživela, iako nije bila među glavnim opcijama. Tu je za tim, u kojoj god ulozi.

Aleksandra Uzelac

Mlada Aleksandra Uzelac dobila je veliku priliku kod Gvidetija da se pokaže sa samo 19 godina. Imala je odličnih izdanja, imala je i padova - ali sve to je sasvim normalno za prvo veliko takmičenje.

Njen ogroman potencijal je vidljiv golim okom, tako da će u godinama koje dolaze biti samo bolja i značajnija karika. U završnici takmičenja selektor joj nije davao šansu, ali ne mora da znači da se ne bi snašla protiv moćne Turske ili uporne Holandije.

Skupila je veliko iskustvo, treba da razmišlja samo poztivno i da gura napred. Sigurno da je čekaju velike stvari u budućnosti. Ovo takmičenje značiće mnogo za sve buduće bitke... Osetila je tako mlada šta znači biti u postavi, biti na prijemu u teškim trenucima, šta znači kada ekipa od tebe očekuje da moraš da prođeš i slično...

Srebrna medalja je prva u njenoj seniorskoj reprezentatvnoj karijeri. Osvojila ju je kao debitantkinja... Bez sumnje to je samo prvo odličje u nizu.

PIŠE: Miljana ROGAČ